С чем рифмуется «Гамлет»

Если вы испытываете пиетет перед «именами», дальше вам лучше не читать. Если же вы любите искусство вообще и литературу в частности, приглашаю читать до конца и делать выводы самостоятельно…

 

Сегодняшний обыватель, будь то житель России, Украины, Казахстана, Великобритании или Соединённых Штатов, про «Гамлета» слышал. Некоторые даже знают, что вообще-то произведение называется «Трагедия Гамлета, принца Дании» (у нас почему-то принято писать «принца датского», ну да ладно). Многие думают, что знают, кто его написал: русскоговорящие – что Шекспир, англофоны – что Шейкспир. Разница принципиальная, но я про неё уже немало писал, так что не буду задерживаться.

 

При этом я могу с полной уверенностью сказать, что далеко не все, кто «в теме» и считает себя интеллигентный человеком, а то и эрудированным читателем, «Гамлета», собственно, читали. Неважно, в оригинале или в переводе. Не читали. Слышали, видели фильмы и спектакли, даже знают сюжет (все умирают) но не читали. Исключения есть, не спорю, но я тут, извините, взялся обобщать.

 

Произведения проекта «Шейкспир» считаются сугубо поэтическими. Ну, сонеты ведь, рифма, всё такое, правда? Да, отчасти. Потому что если вы вдруг узнали в вышеописанном обывателе себя и отправились заделывать пробелы, то к удивлению своему обнаружите, что «светоч английской литературы» рифмой в трагедиях и комедиях не злоупотреблял. Гораздо больше в них вообще прозы, а уж если Мольер прав, и всё, что не проза – поэзия, то поэтический язык того же «Гамлета» - это нерифмованный пятистопный ямб, в котором рифмы есть в сугубо определённых местах, но самих этих мест крайне мало. Конечно, если вы читали моё исследование «Гамлет: литературный детектив» и даже с чем-то согласны, то понимаете, что Фрэнсис Бейкон и его «добрые перья» ставили перед собой и своим литературным проектом несколько иные цели, поскольку те британские литераторы, которые таких целей не ставили, рифмовать умели блистательно. Однако кто сегодня помнит того же Эдмунда Спенсера, современника Бейкона и Эдварда де Вира (которого у нас называют де Вером), автора грандиозного и сложнейшего (с точки зрения рифмы, причём настолько, что на русский язык его до сих пор так полностью и не перевели, хотя многие брались) поэтического труда «Королева фей»?

 

Если вы ещё не уловили мою мысль, то вот она без прикрас: «Гамлет», мало того, что произведение неоригинальное (как и все те пьесы, которые подписывались псевдонимом «Шейкспир»), мало того, что непоэтическое (в прямом смысле слова), оно относительно примитивное. «Относительность» определять не стану, чтобы не задеть не только тех, кто жил за 500 лет до нас, но и современников.

 

Теперь позвольте мне конкретизировать предмет.

 

Впервые я взялся за перевод «Шейкспира», когда обнаружил, что «классический» Пастернак выбросил целые куски из оригинала «Трагедии Ромео и Джульетты». Борису Леонидовичу позволительно, он английского не знал, а профессора Морозова использовал, но не слушал. Мне стало жаль читателя, и я потратил два с половиной месяца на перевод, который все желающие тоже могут купить и почитать на досуге. Сам же я, как водится, остался недоволен, точнее, в итоге проделанной работы не мог отделаться от лёгкого недоумения и вопроса: а почему, собственно, этим восхищаются? Понятно, что на комедии, ставшей трагедией, «добрые перья» только оттачивали своё мастерство, но что-то как-то, ну, не то, слабовато, чтобы сохраниться в веках без стороннего поддува и постоянного подкладывания дровишек в топку «гениальности».

 

В итоге, чтобы разобраться, взялся за «Гамлета». Получилось целое исследование. Однако это было исследование языка и причин использования тех или иных мыслей, о чём у нас раньше никто толком не писал (опять же потому, что мы даже не видим разницы между Шекспиром и Шейкспиром). Что же касается самого произведения, то оно, конечно, более искусное, нежели юношеские вирши «Ромео и Джульетты», снова вызвало у меня скорее недоумение, чем восторг. Точнее, недоумение по поводу всеобщего восторга. Для себя я это объяснил тем, с чего начал: обыватель привык восторгаться или ругать что-то, руководствуясь чужим мнением и не удосуживаясь составить собственного, поскольку последнее требует работы ума, который сегодня нам всем и всячески помогают отключать.

 

И вот тогда у меня родилась идея окончательно восстановить справедливость и попытаться заставить «принца Дании» заговорить традиционным русским поэтическим языком, то есть, в рифму с сохранением оригинального размера. Почему, если Набоков совершенно бездарно «переводил» Пушкина на английский прозой, и это даже многим нравится (потому что опять-таки Набоков), нельзя перевести с английского на русский так, как оно должно быть, чтобы зазвучать и стать более понятным и, не побоюсь этого слова, поэтичным?

 

Дальше я умолкаю и предоставляю возможность судить о справедливости (или наглой глупости) моих рассуждений и дерзновений по первой сцене первого акта, которую я сначала предлагаю прочитать в оригинале и точном переводе, а потом – так, как мне бы хотелось прочитать по-русски то же самое.

 

Примечания:

 

1. Ремарки могут отчтасти не совпадать, поскольку редакций оригинала "Гамлета" существует множество.

 

2. Слова с отрицанием уже давно пишу только через приставку "без-", и никогда через "беса" Луначарского.

 

 

ACT I.

 

Scene I. Elsinore. A platform before the Castle.

 

[Francisco at his post. Enter to him Bernardo.]

 

Ber.

Who's there?

 

Fran.

Nay, answer me: stand, and unfold yourself.

 

Ber.

Long live the king!

 

Fran.

Bernardo?

 

Ber.

He.

 

Fran.

You come most carefully upon your hour.

 

Ber.

'Tis now struck twelve. Get thee to bed, Francisco.

 

Fran.

For this relief much thanks: 'tis bitter cold,

And I am sick at heart.

 

Ber.

Have you had quiet guard?

 

Fran.

Not a mouse stirring.

 

Ber.

Well, good night.

If you do meet Horatio and Marcellus,

The rivals of my watch, bid them make haste.

 

Fran.

I think I hear them.--Stand, ho! Who is there?

 

[Enter Horatio and Marcellus.]

 

Hor.

Friends to this ground.

 

Mar.

And liegemen to the Dane.

 

Fran.

Give you good-night.

 

Mar.

O, farewell, honest soldier;

Who hath reliev'd you?

 

Fran.

Bernardo has my place.

Give you good-night.

 

[Exit.]

 

Mar.

Holla! Bernardo!

 

Ber.

Say.

What, is Horatio there?

 

Hor.

A piece of him.

 

Ber.

Welcome, Horatio:--Welcome, good Marcellus.

 

Mar.

What, has this thing appear'd again to-night?

 

Ber.

I have seen nothing.

 

Mar.

Horatio says 'tis but our fantasy,

And will not let belief take hold of him

Touching this dreaded sight, twice seen of us:

Therefore I have entreated him along

With us to watch the minutes of this night;

That, if again this apparition come

He may approve our eyes and speak to it.

 

Hor.

Tush, tush, 'twill not appear.

 

Ber.

Sit down awhile,

And let us once again assail your ears,

That are so fortified against our story,

What we two nights have seen.

 

Hor.

Well, sit we down,

And let us hear Bernardo speak of this.

 

Ber.

Last night of all,

When yond same star that's westward from the pole

Had made his course to illume that part of heaven

Where now it burns, Marcellus and myself,

The bell then beating one,--

 

Mar.

Peace, break thee off; look where it comes again!

 

[Enter Ghost, armed.]

 

Ber.

In the same figure, like the king that's dead.

 

Mar.

Thou art a scholar; speak to it, Horatio.

 

Ber.

Looks it not like the King? mark it, Horatio.

 

Hor.

Most like:--it harrows me with fear and wonder.

 

Ber.

It would be spoke to.

 

Mar.

Question it, Horatio.

 

Hor.

What art thou, that usurp'st this time of night,

Together with that fair and warlike form

In which the majesty of buried Denmark

Did sometimes march? By heaven I charge thee, speak!

 

Mar.

It is offended.

 

Ber.

See, it stalks away!

 

Hor.

Stay! speak, speak! I charge thee speak!

 

[Exit Ghost.]

 

Mar.

'Tis gone, and will not answer.

 

Ber.

How now, Horatio! You tremble and look pale:

Is not this something more than fantasy?

What think you on't?

 

Hor.

Before my God, I might not this believe

Without the sensible and true avouch

Of mine own eyes.

 

Mar.

Is it not like the King?

 

Hor.

As thou art to thyself:

Such was the very armour he had on

When he the ambitious Norway combated;

So frown'd he once when, in an angry parle,

He smote the sledded Polacks on the ice.

'Tis strange.

 

Mar.

Thus twice before, and jump at this dead hour,

With martial stalk hath he gone by our watch.

 

Hor.

In what particular thought to work I know not;

But, in the gross and scope of my opinion,

This bodes some strange eruption to our state.

 

Mar.

Good now, sit down, and tell me, he that knows,

Why this same strict and most observant watch

So nightly toils the subject of the land;

And why such daily cast of brazen cannon,

And foreign mart for implements of war;

Why such impress of shipwrights, whose sore task

Does not divide the Sunday from the week;

What might be toward, that this sweaty haste

Doth make the night joint-labourer with the day:

Who is't that can inform me?

 

Hor.

That can I;

At least, the whisper goes so. Our last king,

Whose image even but now appear'd to us,

Was, as you know, by Fortinbras of Norway,

Thereto prick'd on by a most emulate pride,

Dar'd to the combat; in which our valiant Hamlet,--

For so this side of our known world esteem'd him,--

Did slay this Fortinbras; who, by a seal'd compact,

Well ratified by law and heraldry,

Did forfeit, with his life, all those his lands,

Which he stood seiz'd of, to the conqueror:

Against the which, a moiety competent

Was gaged by our king; which had return'd

To the inheritance of Fortinbras,

Had he been vanquisher; as by the same cov'nant,

And carriage of the article design'd,

His fell to Hamlet. Now, sir, young Fortinbras,

Of unimproved mettle hot and full,

Hath in the skirts of Norway, here and there,

Shark'd up a list of lawless resolutes,

For food and diet, to some enterprise

That hath a stomach in't; which is no other,--

As it doth well appear unto our state,--

But to recover of us, by strong hand,

And terms compulsatory, those foresaid lands

So by his father lost: and this, I take it,

Is the main motive of our preparations,

The source of this our watch, and the chief head

Of this post-haste and romage in the land.

 

Ber.

I think it be no other but e'en so:

Well may it sort, that this portentous figure

Comes armed through our watch; so like the king

That was and is the question of these wars.

 

Hor.

A mote it is to trouble the mind's eye.

In the most high and palmy state of Rome,

A little ere the mightiest Julius fell,

The graves stood tenantless, and the sheeted dead

Did squeak and gibber in the Roman streets;

As, stars with trains of fire and dews of blood,

Disasters in the sun; and the moist star,

Upon whose influence Neptune's empire stands,

Was sick almost to doomsday with eclipse:

And even the like precurse of fierce events,--

As harbingers preceding still the fates,

And prologue to the omen coming on,--

Have heaven and earth together demonstrated

Unto our climature and countrymen.--

But, soft, behold! lo, where it comes again!

 

[Re-enter Ghost.]

 

I'll cross it, though it blast me.--Stay, illusion!

If thou hast any sound, or use of voice,

Speak to me:

If there be any good thing to be done,

That may to thee do ease, and, race to me,

Speak to me:

If thou art privy to thy country's fate,

Which, happily, foreknowing may avoid,

O, speak!

Or if thou hast uphoarded in thy life

Extorted treasure in the womb of earth,

For which, they say, you spirits oft walk in death,

[The cock crows.]

Speak of it:--stay, and speak!--Stop it, Marcellus!

 

Mar.

Shall I strike at it with my partisan?

 

Hor.

Do, if it will not stand.

 

Ber.

'Tis here!

 

Hor.

'Tis here!

 

Mar.

'Tis gone!

 

[Exit Ghost.]

 

We do it wrong, being so majestical,

To offer it the show of violence;

For it is, as the air, invulnerable,

And our vain blows malicious mockery.

 

Ber.

It was about to speak, when the cock crew.

 

Hor.

And then it started, like a guilty thing

Upon a fearful summons. I have heard

The cock, that is the trumpet to the morn,

Doth with his lofty and shrill-sounding throat

Awake the god of day; and at his warning,

Whether in sea or fire, in earth or air,

The extravagant and erring spirit hies

To his confine: and of the truth herein

This present object made probation.

 

Mar.

It faded on the crowing of the cock.

Some say that ever 'gainst that season comes

Wherein our Saviour's birth is celebrated,

The bird of dawning singeth all night long;

And then, they say, no spirit dare stir abroad;

The nights are wholesome; then no planets strike,

No fairy takes, nor witch hath power to charm;

So hallow'd and so gracious is the time.

 

Hor.

So have I heard, and do in part believe it.

But, look, the morn, in russet mantle clad,

Walks o'er the dew of yon high eastward hill:

Break we our watch up: and by my advice,

Let us impart what we have seen to-night

Unto young Hamlet; for, upon my life,

This spirit, dumb to us, will speak to him:

Do you consent we shall acquaint him with it,

As needful in our loves, fitting our duty?

 

Mar.

Let's do't, I pray; and I this morning know

Where we shall find him most conveniently.

 

[Exeunt.]

 

Акт I

 

Сцена I. Хельсингёр. Площадка перед замком.

 

ФРАНЦИСКО на посту. Входит БЕРНАРДО

 

БЕРНАРДО

Кто там?

 

ФРАНЦИСКО

Нет, вы ответьте: стойте, назовитесь.

 

БЕРНАРДО

Да здравствует король!

 

ФРАНЦИСКО

Бернардо?

 

БЕРНАРДО

Он.

 

ФРАНЦИСКО

Вы - аккурат к назначенному сроку.

 

БЕРНАРДО

Пробило полночь. Спать ступай, Франциско.

 

ФРАНЦИСКО

Спасибо, что сменили. Холод жуткий,

И тяжко на душе.

 

БЕРНАРДО

Всё тихо в карауле?

 

ФРАНЦИСКО

И мышь не пискнет.

 

БЕРНАРДО

Хорошо, ступай.

А встретятся Горацио с Марцеллом,

Напарники мои, поторопи.

 

ФРАНЦИСКО

Кажись, я слышу их. Стоять! Кто там?

 

Входят ГОРАЦИО и МАРЦЕЛЛ

 

ГОРАЦИО

Друзья стране.

 

МАРЦЕЛЛ

И Викинга вассалы.

 

ФРАНЦИСКО

Спокойной ночи.

 

МАРЦЕЛЛ

О, бывай, служивый!

Кто отпустил тебя?

 

ФРАНЦИСКО

Бернардо подменил.

Спокойной ночи.

 

Уходит

 

МАРЦЕЛЛ

Салют, Бернардо!

 

БЕРНАРДО

А что,

с тобой Горацио?

 

ГОРАЦИО

Лишь отчасти.

 

БЕРНАРДО

Привет, Горацио! Привет, Марцелл!

 

МАРЦЕЛЛ

Ну как, сегодня это появлялось?

 

БЕРНАРДО

Не видел ничего.

 

МАРЦЕЛЛ

Горацио говорит, мы фантазёры,

И не позволит овладеть собой

Видению, что нас пугало дважды.

Поэтому я упросил его

Побыть в дозоре это время ночи.

Коль скоро призрак явится опять,

Он нас поймёт и поболтает с ним.

 

ГОРАЦИО

Тсс, не спугните!

 

БЕРНАРДО

Посидите смирно

И разрешите вновь занять ваш слух,

Мосты поднявший перед нашей былью

О наблюденьях двух ночей.

 

ГОРАЦИО

Присядем

И пусть Бернардо всё расскажет нам.

 

БЕРНАРДО

Прошедшей ночью

От полюса вон к западу звезда

Вот так же озаряла ту часть неба,

Что и сейчас… Чу, слышим мы с Марцеллом

Как колокол час ночи возвестил…

 

Входит ПРИЗРАК

 

МАРЦЕЛЛ

Умолкни! Тихо! Видишь, вновь явилось!

 

 

БЕРНАРДО

В таком же виде, как король, что мёртв.

 

МАРЦЕЛЛ

Ты ж грамотей! С ним потолкуй, Горацио.

 

БЕРНАРДО

По виду так король, скажи, Горацио?

 

ГОРАЦИО

Ещё бы: чудо страх в меня вселяет.

 

БЕРНАРДО

Оно вопросов ждёт.

 

МАРЦЕЛЛ

Задай ему, Горацио.

 

ГОРАЦИО

Кто ты, сей час полночный захвативший,

А вместе с ним и боевой наряд,

В котором наш владыка погребенный

Ходил в походы? Требую: ответь!

 

 

МАРЦЕЛЛ

Обиделось.

 

БЕРНАРДО

Смотри, шагает прочь!

 

ГОРАЦИО

Постой! Ответь, ответь! Ответь, я заклинаю!

 

ПРИЗРАК уходит

 

МАРЦЕЛЛ

Ушло, и нет ответа…

 

БЕРНАРДО

Ну что, Горацио? Бледен и дрожишь?

Не правда ли, фантазий тут негусто?

Что думаешь?

 

ГОРАЦИО

Клянусь пред богом: вряд ли бы поверил,

Когда б не доверял я острозорким

Своим глазам.

 

МАРЦЕЛЛ

На короля похоже?

 

ГОРАЦИО

Как на Марцелла – ты.

В таких же точно вышел он доспехах

На бой с норвежским гордым королём.

И так же хмур был взгляд его сердитый,

Когда поляков гнал в санях по льду.

Как странно…

 

МАРЦЕЛЛ

Вот так же дважды, ровно в это время

Он браво мимо нас маршировал.

 

ГОРАЦИО

Как точно это объяснить не знаю,

Но всё ж насколько я могу судить,

То был предвестник смуты в государстве.

 

МАРЦЕЛЛ

Ну что ж, присядем, и, кто знает, скажет,

К чему такой взыскательный дозор

На ноги ставит граждан еженощно?

И почему льют пушки день-деньской,

А из-за моря шлют товар военный?

Зачем пыхтят строители на верфях,

Неделями не видя выходных?

С какою целью в потогонной спешке

День переходит в трудовую ночь?

Кто может мне сказать?

 

ГОРАЦИО

Пожалуй, я.

Молва гласит, что прежний наш король,

Чей образ нам тут только что явился,

Был вынужден норвежским Фортинбрасом,

Которого измучила гордыня,

Ввязаться в бой, и в нём наш храбрый Гамлет –

Каким прослыл он в этой части света –

Убил норвежца. Тот по договору,

Скреплённому законом и печатью,

Лишился вместе с жизнью всех земель,

Которыми владел, врагу во благо.

Против чего достаточно пространства

Отмерил наш король, чтоб отошло

Оно в наследье Фортинбраса, если

Тот победил бы. В силу соглашенья

И по статье закона Гамлет стал

Наследником. Но юный Фортинбрас

Исполненный отваги безшабашной

Норвегию обрыскал и собрал

По закромам отряд головорезов,

Готовых за еду на приключенье,

Которое не что иное как –

По крайней мере, в нашем пониманье –

Попытка силой отобрать у нас

Его отцом потерянные земли.

Вот что, по представленью моему,

Причиной стало этой подготовки,

Отсюда и дозор, и суета,

И корабли, и пушки – все в тревоге.

 

БЕРНАРДО

Я думаю, что так оно и есть.

И потому зловещая фигура

В доспехах к нам являлась, как король,

Что был и есть причина этих войн.

 

ГОРАЦИО

Соринка раздражает глаз рассудка.

Среди богатства и расцвета Рима

Пред тем, как Юлий всемогущий пал,

Могилы опустели, а жильцы их,

Все в саванах, по римским закоулкам

Визжали, околесицу неся.

Горели шлейфы звёзд, роса кровила,

На солнце – пятна, влажная звезда,

Что верховодит царствием Нептуна,

Затмилась, словно судный день настал.

И как предвестник яростных событий,

Всегдашние предтечи злых времён

В прологе к предстоящей катастрофе,

Так небо и земля сошлись в знаменье

Для наших граждан в городах и весях…

Но тихо, вон, опять оно идёт!

 

Снова появляется ПРИЗРАК

 

Скрестимся с ним, хоть насмерть. Стой, виденье!

Коль знаешь звуки иль имеешь голос,

Заговори:

И если место есть поступкам добрым

Тебе на пользу и во благо мне,

Заговори:

 

Крик петуха

 

Коль ведома судьба твоей страны,

Чтоб знаньем наперёд её избегнуть,

Скажи!

Иль если ты сложил за жизнь свою

Бесчестный клад в земли всеядной лоно,

За что во смерти должен дух скитаться,

Поведай! Стой! Держи его, Марцелл.

 

 

 

 

МАРЦЕЛЛ

Огреть его мне что ли алебардой?

 

ГОРАЦИО

Чем хочешь, только задержи.

 

БЕРНАРДО

Он тут!

 

ГОРАЦИО

Он тут!

 

МАРЦЕЛЛ

Исчез!

 

ПРИЗРАК уходит.

 

Ошиблись мы, величие такое

Пытаясь встретить грубым принужденьем

Как воздух ведь оно неуязвимо,

И тщетные удары – злая шутка…

 

БЕРНАРДО

Оно б сказало, если б не петух.

 

ГОРАЦИО

Но вздрогнуло, как вор, что был окликнут

И испугался. Слышал я: петух,

Глашатай утра, так умеет горло

Высоким и звенящий звуком рвать,

Что будит бога дня, и по сигналу

На море и в огне, в земле и в небе

Блуждавший дух отчаянно спешит

Назад в предел. Всю правду слухов этих

Туманный гость наглядно подтвердил.

 

МАРЦЕЛЛ

И растворился с петушиным криком.

Ведь говорят же, что с приходом срока,

Когда явился в мир Спаситель наш,

Сей друг рассвета трудится всю ночь,

И духи носа показать не смеют.

Спокойны ночи, безопасны звёзды,

Бессильно фей и ведьм колдовство,

Столь милосердно то святое время.

 

 

ГОРАЦИО

Я тоже слышал и отчасти верю.

Но посмотри, в накидке красной утро

Восточный холм штурмует по росе!

Бросай дежурство. Вот что я бы сделал:

Давай доложим обо всём, что было,

Младому Гамлету. Уверен я,

Что с ним заговорит безмолвный призрак.

Ну что, признаемся по воле долга,

Тому, кто так нуждается в любви?

 

МАРЦЕЛЛ

Давай, конечно! Знаю, где сегодня

Застанем мы его наверняка.

 

 

Уходят


АКТ I

 

 

Сцена I. – Хельсингёр. Площадка перед замком

 

 

(ФРАНЦИСКО на посту. Входит БЕРНАРДО)

 

 

БЕРНАРДО

Кто там?

 

ФРАНЦИСКО

Нет, вы постойте и ответьте.

 

БЕРНАРДО

Да здравствует король!

 

ФРАНЦИСКО

Бернардо?

 

БЕРНАРДО

Он.

 

ФРАНЦИСКО

Вы как всегда точнее всех на свете.

 

БЕРНАРДО

Ступай Франциско. Полночь. Слышал звон?

 

ФРАНЦИСКО

Спасибо, что сменили. Холод жуткий,

И тяжко на душе.

 

БЕРНАРДО

А на посту?

 

ФРАНЦИСКО

И мышь не пискнет.

 

БЕРНАРДО

В люльку, сторож чуткий!

Горацио с Марцеллом предпочту.

Напарников моих, пройдох бывалых…

 

ФРАНЦИСКО

Кажись, я слышу их. Стоять! Кто там?

 

(Входят ГОРАЦИО и МАРЦЕЛЛ)

 

ГОРАЦИО

Друзья стране.

 

МАРЦЕЛЛ

И Викинга вассалы.

 

ФРАНЦИСКО

Спокойной ночи.

 

МАРЦЕЛЛ

Что, уж по домам?

Кто отпустил?

 

ФРАНЦИСКО

Меня сменил Бернардо.

Спокойной ночи.

 

(Уходит)

 

МАРЦЕЛЛ

О, мой друг, привет!

 

БЕРНАРДО

С тобой Горацио, мастер арьергарда?

 

ГОРАЦИО

Отчасти.

 

БЕРНАРДО

Узнаю твой силуэт!

 

МАРЦЕЛЛ

Ну, как, сегодня это появлялось?

 

БЕРНАРДО

Не видел.

 

МАРЦЕЛЛ

А Горацио говорит,

Мол, нам с тобою это всё приснилось.

Он думает, что твёрдо устоит

Перед виденьем, нас пугавшим дважды.

Поэтому я упросил его

Сегодня с нами постоять на страже,

Чтобы увидеть духа самого,

С ним поболтать и нас не звать лгунами.

 

ГОРАЦИО

Тсс, не спугните!

 

БЕРНАРДО

Лучше сам молчи

И разреши мне поделиться с вами

Той былью, что творилась средь ночи

Уже два раза.

 

ГОРАЦИО

Ну, тогда присядем

И пусть Бернардо всё расскажет нам.

 

БЕРНАРДО

Прошедшей ночью были мы в наряде.

Звезда светила к западу, вон там,

И точно так же небо озаряла,

Как и сейчас… И только слышим мы,

Как ночи час пробило запоздало…

 

(Входит ПРИЗРАК)

 

МАРЦЕЛЛ

Умолкни! Тихо! Видишь поступь тьмы!

 

БЕРНАРДО

В таком же виде, как король покойный.

 

МАРЦЕЛЛ

Ты ж грамотей, Горацио! Вперёд!

 

БЕРНАРДО

Горацио, скажи, что дух достойный!

 

ГОРАЦИО

Ещё бы: так хорош, что страх берёт.

 

БЕРНАРДО

Вопросов ждёт.

 

МАРЦЕЛЛ

Задай ему, дружище.

 

ГОРАЦИО

Кто ты, забравший сей полночный час,

А вместе с ним доспехи, что не сыщешь

Среди живых? Владыка в них угас

И погребён… Я требую ответа!

 

МАРЦЕЛЛ

Обиделось.

 

БЕРНАРДО

Смотри, шагает прочь!

 

ГОРАЦИО

Постой! Ответь! Терпенья что ли нету!

 

(ПРИЗРАК уходит)

 

МАРЦЕЛЛ

Ушло, и без ответа…

 

БЕРНАРДО

Снова ночь…

Ну что, Горацио? Дрожишь и бледен?

Не правда ли, не сказка тут прошла?

Что думаешь?

 

ГОРАЦИО

Клянусь – что мы все бредим,

Но зоркость глаз едва ли подвела

Меня и вас.

 

МАРЦЕЛЛ

На короля похоже?

 

ГОРАЦИО

Как на Марцелла – ты. В такой броне

Он гнал поляков прочь по бездорожью

И так же хмурил брови на войне

С норвежским гордым королём. Как странно…

 

МАРЦЕЛЛ

И прежде, дважды, ровно в этот час

Он мимо нас маршировал чеканно.

 

ГОРАЦИО

Рискую утонуть в потоке фраз,

Но мне сдаётся, это был предвестник

Грядущих смут, вражды и бурных ссор.

 

МАРЦЕЛЛ

Ну что ж, присядем. Тем понять полезней,

К чему такой взыскательный дозор

На ноги граждан ставит еженощно?

И почему льют пушки день-деньской,

А из-за моря гонят порох мощный?

Зачем корпит строитель чуть живой

На верфях вечно, выходных не зная?

С какою целью ранняя заря

Уходит в ночь без сил, в поту, больная?

Кто может мне сказать?

 

ГОРАЦИО

Пожалуй, я.

Молва гласит, что наш правитель прежний,

Чей образ нам привиделся сейчас,

В Норвегии обрёл оплот мятежный.

Король норвежский, гордый Фортинбрас,

Затеял бой, и в нём наш Гамлет бравый,

А храбрости ему не занимать,

Убил врага, и тот лишился права,

Что договор скрепляет и печать,

Ввиду кончины на свои границы

Во благо победившей стороны.

Иначе нам пришлось бы потесниться,

И Фортинбрасу были б отданы

Все наши земли в случае разгрома.

Таков был их взаимный уговор,

И Гамлет править стал на оба дома.

Но юный Фортинбрас разжёг костёр

Былой вражды отвагой безшабашной,

Норвегию обрыскал и собрал

Любителей кровавой рукопашной

Готовых за еду точить кинжал

И с ним бежать навстречу приключенью,

Которое вольны мы понимать

Как просто откровенное стремленье

Отца потери силой отобрать.

Вот то событье, в чём причину вижу

Я здешних упредительных работ.

Она всей этой суетою движет.

Тревога выходные не блюдёт.

 

БЕРНАРДО

Горацио, с тобою я согласен.

Зловещая фигура к нам пришла

В доспехах короля, что был прекрасен,

Но вместе с тем – причиной войн и зла.

 

ГОРАЦИО

Соринка раздражает глаз рассудка.

Ещё расцветом наслаждался Рим,

Ещё не сгинул Юлий смертью жуткой,

А кладбище уж сделалось пустым.

Все в саванах, по римским закоулкам

Его жильцы носились, кто куда.

Их крикам эхо подвывало гулко.

Роса кровила. Влажная звезда,

Что верховодит царствием Нептуна,

Затмилась, словно судный день настал.

И как предтечи скорого кануна

Времён лихих, каких и свет не знал,

Прологом к предстоящему несчастью

Сошлись в знаменье небо и земля,

Грозя сгубить всех граждан в одночасье…

Но тихо! Снова призрак вижу я!

 

(Опять появляется ПРИЗРАК)

 

Сойдёмся с ним хоть насмерть. Стой, виденье!

Коль голос есть, издай хотя бы звук!

Обет молчанья? Сделай исключенье!

Заговори со мной как добрый друг!

 

(Крик петуха)

 

Коль ведома тебе судьба отчизны,

Открой секрет, чтоб гибель избежать!

А если ты на протяженье жизни

Успел богатства в землю закопать,

За что во смерти должен дух скитаться,

Поведай! Стой! Держи его, Марцелл!

 

МАРЦЕЛЛ

Быть может, мне по-свойски с ним подраться?

 

ГОРАЦИО

Лови, как хочешь…

 

БЕРНАРДО

Где?

 

ГОРАЦИО

Тут!

 

МАРЦЕЛЛ

Улетел!

 

(ПРИЗРАК уходит)

 

Ошиблись мы, величие такое

Пытаясь принужденьем удержать.

Стреножить воздух – дело непростое:

Удары тщетны, к стенке не прижать…

 

БЕРНАРДО

Когда бы не петух, оно б сказало.

 

ГОРАЦИО

Но вздрогнуло, как уличённый вор,

Сочтя «кукареку» дурным сигналом.

Я слышал, будто петушиный ор

Так звонок, что богиню утра будит,

И где бы дух безплотный ни блуждал,

На море, в небе, крик его принудит

В могилу мчать. Что этот слух не лгал,

Туманный гость нам подтвердил наглядно.

 

МАРЦЕЛЛ

И растворился с криком петуха…

Среди примет для нас, людей, отрадных

Одна гласит, что в мире без греха,

Которым наш Спаситель овладеет,

Сей друг рассвета трудится всю ночь,

И духи носа показать не смеют,

Безсильны ведьмы колдовством помочь,

Столь милосердно время то святое.

 

ГОРАЦИО

Я тоже слышал эти сказки все.

Но посмотри, вон утро молодое

Восточный холм штурмует по росе!

Бросай дежурство! Обо всём, что было,

Я думаю, должны мы доложить

Младому Гамлету. Жилец могилы

Не может с сыном не заговорить.

Ну, друг, признаемся по долгу службы,

Тому, кому так нужен наш рассказ?

 

МАРЦЕЛЛ

Давай, конечно! И по долгу дружбы

Я знаю, где застать его сейчас.

 

 

(Уходят)

записаться к репетитору по английскому
репетитор по английскому в москве
Срочная помощь с английским
Дополнительные услуги, когда нужно решить важный вопрос с английским языком быстро и оперативно.
Urgent English Russian Help.pdf
Adobe Acrobat Document 270.1 KB
переводы любой сложности
Flag Counter
Анализ сайта - PR-CY Rank